- Захваљујући дијалектичкој природи револуције, најбољи савезник револуционарног Покрета је владајућа класа.

- Смрт модерног, пост-индустријског, либерално-капиталистичког система неће бити заснована тако много на мудрости Покрета и на његовој способности да начини правилну одлуку, већ на растућој тенденцији система да донесе своје сопствено разарање.

- Када је систем јак, ми остајемо на месту. Када је систем слаб, ми напредујемо. Успех Покрета у датом моменту је добар показивач тренутног стања система.

- Када процењујемо стање либерално-капиталистичког система ми не смемо заменити његову видљиву снагу са правом снагом.

- Са циљем да разумемо праву природу револуционарног процеса, морамо имати чисту слику утицаја који раде иза системове тежње да се само-уништи.

- Држава је увек инструмент у рукама владајуће класе. Како се социјалистичка држава треба повиновати вољи радничке класе, либерално-капиталистичка држава влада у пракси интересима капиталистичке класе.

- Уништење либерално-капиталистичке државе је засновано на чињеници да је цела држава била упрегнута за службу мале себичне елите. Њихова немилосрдан похлепа је у директном сукобу са потребама радничке класе.

- Како капиталистичка класа тежи да задовољи своје потребе, она такође постепено нагиње да уништи основу свог сопственог постојања.

- Капиталистичка елита се може поредити са раком. Она се храни животном снагом свог домаћина. Рак је најачи у тренутку када исиса све из свог домаћина, али у истом тренутку он ће уништити основу за своје сопствено постојање

- Одмах пре свог уништења тај тренутак у животу капитализма ће се појавити као најјачи.

- Одмах пре свог уништења, моћ капиталистичке класе и њихових вредности ће достићи свој врхунац у друштву.

- Историја је дијалектички процес који напредује кроз насилне револуције. Сваки друштвени систем се развија у складу са својим унутрашњим законима, путује својим путем све до краја и нестанка.

- Елита је увек слепа. Типично је за елиту да је она само отворена за слепе, бекичмењачке опортунистиме – оне који потпуно гутају званичну истину којом их храни систем.

- Доминантна позиција елите је спречава да види праву природу проблема. Доминација елите спречава је да започене промене, јер оне могу наудити њеној доминацији.

- Парадокс моћи: У страху губљења моћи када се једном ухвате ње. Ово је на крају корен сврхе зашто се моћ једног тренутка губи.

- Систему који се развија у складу са својим унутрашњим законима је немогуће да исправи себе. Тим на крају је увек судбина сваке елите да припреми начин за своју сопствену смрт.

- Бабице су за ново долазећи свет увек његови најсвирепији противници.

- Типичан приказ капиталистичког система је тај да ће се он окренути против себе када му се да прилика.

- Разарање модерног, пост-индустријског капиталистичког система ће бити засновано на својој тенденцији да минимизује своје трошкове и да максимализује своје тржиште кроз глобализацију.

- Модерни Капиталисти минимализују своје производне трошкове кроз аутоматизацију, пребацујући производњу у земље са малом ценом радне снаге или доводећи јефтину радну снагу у масовним количинама у индустријализоване земље са циљем да се сруши и сроза домаћа организована радна снага.

- Модерни Капиталисти максимализују тржиште максимизовањем продаје својих производа у индустријализованом западу са великом куповном моћи. Са циљем да се уради ово они укидају сва ограничења на увоз из земаља са јефтиним производним трошковима.

- Слабост у прорачуњавању Модерних Капиталистичких тајкуна лежи у томе да куповна моћ западних друштава је заснована на њиховом високом нивоу индустрализације. Ово је сама основа да се Модерни Капитализам прогрсивно уништава. Тим ми можемо видети како логика Модерног Капитализма је само-уништавајућа у природи.

-  Држава је најважнији инструмент Модерног Капитализма.

- Држава не само да штити Модерни Капитализам и његов новац, већ такође ствара неопходне судске и материјалне оквире за економске активности Модерног Капитализма.

- Држава је нај важнији инструмент Модерног Капитализма, али Модерни Капитализам је такође завистан од државе.

- Држава штити Модерне Капиталисте не само од спољних непријатеља већ такође од самих Модерних Капиталиста.

- Држава обезбеђује неопходна средства за контролисање само-разарајућих тенденција Модерног Капитализма.

- Опстанак модерног, пост-индустријског капиталистичког система је заснован на постојању државе.

- Стално позајмљујући новац, држава је у могућности да расподели друштвене добробити које на растућој скали обликују највећи део куповне моћи популације. Ова куповна моћ је потребна да би одржала потражњу за производима који Модерни Капиталисти желе да продају у убрзано де-индустријализујућем западном свету.

- Модерни Капиталист жели да има све. Он жели државу да одржава неопходне правосудне и материјалне оквире за његове економске активности, али у исто време Модерни Капиталисти не желе да узму било каквог удела у плаћању трошкова.

- Модерни Капиталисти воде државу у неподношљиву ситуацију. Са циљем да одржи потражњу за производима капиталистичког система, две ствари су неопходне: Куповна моћ популације мора бити довољно висока и основна инфраструктура модерног друштва мора бити одржавана. Ови задаци ће приморати државу да позамљује новац у све већој мери јер Модерни Капиталисти желе да минимизују своје трошкове који укључују и порезе. Астрономске каматне стопе су живи песак где ће држава потонути како се више бори да остане на површини.

- Што више Модерни Капиталисти опадају у броју, виши су њихови профити. Било како, што више Модерни Капиталисти опадају у броју, теже ће бити бреме за државу која ће морати да га носи јер незапосленост је у порасту а у исто веме ту је задатак одржавања способности њених радника да купују производе који се продају од стране Модерних Капиталиста.

- Што више деструктивно Модерни Капиталисти делују ка друштву, све већа жеља за њиховим профитом ће бити док не униште све.

- Стални пораст државног дефицита нагиње да начини вредност новца све више и више одвојеним од стварности. Тржиште деоница се претвара у гигантски мехур који јури да пукне у тренутку када га стварност додирне.

- Ми ћемо искусити економију хистерије: Замишљени новац снадбева вашар илузија. Похлепни робови мамона продају снове једни другима и очајно покушавају да остваре осећај пролазних ирационалних знакова и предосећања.

- У трци између капитала, производње и радне снаге, неизбежна је судбина радничке класе индустријализованог запада да буде горко потучена и да буде смањена до материјалног нивоа пролетаријата трећег света са којим треба да се такмичи над мрвицама Модерног Капиталистичког банкета.

- Модерни Капиталисти ће увек бити несрећни са државом. Држава је исувише спор чиниоц у међународном тржишту. Модерни Капиталисти такође не одобравају стално позајмљивање новца од државе без прихватања да то носи кривицу лично њима.

- Коначно, Модерни Капиталисти ће желети да се отарасе државе. Држава се користи као њихов лакеј; сада им она изгледа као терет. Модерни Капиталисти желе потпуно слободу за себе.

- Револуција у модерном, пост-индустријском друштву ће бити заснована на великој стратешкој грешци Капиталиста: Они ће уништити саму основу због свог личног постојања – они ће уништити државу.

- Држава неће бити срушена од револуционарних маса радника већ од самих капиталиста, слепих, као што јесу, од своје похлепе.

- Револуција у модерном пост-индустријском друштву ће се десити када револуционарно контра-друштво базне области преузме обездржављену празнину створену од самоуништавајућег беса капитализма.

- После тога што капиталисти, ослепљени својом похлепом, укину државу, револуционарна радничка класа ће је пронаћи поново – али овог пута то ће бити социјалистичка држава која служи потребама и интересима радничке класе.

NAZAD