- Индустијски и капиталистички облик производње имају најразорнији ефекат на основну производњу.

- Како све у друштву нагиње све више и више да буде подвргнуто потребама индустријализованог капитализма, није ни чудо да је основна производња исто као и повећање капитализовања, маханизовања и груписања.

- Основна производња се мора стално ширити – не са циљем да нахрани гладне масе, већ да задовољи потребе капитала.

- Што ефективније је сељак у могућности да произведе, јефтинији ће његов производ бити. По јефтинијој цени сељакови производи ће се  набављати, тако да ће морати да произведе више да би одржао свој стандард живота.

- Са циљем да производи ефикасније, сељак треба да инвестира у машинерију, ђубрива, пестициде итд.

- Неопходни технички и хемијски захетви за пољопривртдну производњу се не добијају јефтино, Да би платио трошкове сељак је приморан да учини своју производњу више капиталистички интензивном, што он уобичајено не може без падања у дугове.

- Са циљем да би преживео, сељак је приморан да се бескрајно надмеће у помамној јурњави. Ово је њему наметнуто логиком капитала.

- Проблеми који се баве основном производњом су углавном следећа два: Први, ограничена потражња за њеним производима, друго ограничена основа за производњу – ни једно од ових ограничења се не односи на индустријски облик производње,

- Први проблем за сељака је онај да људско биће може само конзумирати ограничене количине хране. Ако популација не расте више и нема више нових тржишта која су отворена и раст у потражњи за пољопривредним производима више није довољан. Сељак неће имати избора већ да спусти цене својих производа чинећи своју производњу чак више капиталистичко интензивном и тим западајући чак дубље у дугове. Сељак је ухваћен у замку.

- Индустријска производња ће увек бити у могућности да нађе нова тржишта помоћу бесконачног дизајнирања нових производа или стварањем вештачких потреба кроз рекламу. Пољопривредни производи, у другу руку, који увек завршавају конзумирани, и њихова конзумација од појединаца не може бити повећана на ни један значајан начин.

- Други проблем који сељак има је да је ограничена количина земље.

- Повећање величина фарми не мора значити да је количина земље у порасту. То само значи да има само мање пољопривредника.

- Индустријски капиталистички систем стално ствара нови капитал: машинерију, грађевине, пруге, луке, руднике итд.

- У основној производњи нај значајнији облик капитала не може расти. Количина земљишта и вода за риболов остаје константна.

- У основно производња само је од секундарног значаја раст капитала. Овај раст се састоји у могућности да се користе основни облици капитала чак интензивније.

- У основној производњи раст овог секундарног облика капитала чини економску ситуацију сељака драгоценијом и напреже границе ка могућностима природе да задовољи све растућу потражњу за њима. Коначно ово ће бити исувише много за природу да поднесе. Ово је корен узрока еколошке катастрофе, јер на крају Природа никака није намењена за облик производње индустријског капитализма.

NAZAD