 |
  |
|
   |
 |
|
 |
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
|
|
||
 |
||
 |
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
|
||
|
извод из трећег дела |
||
|
Predenje mreže
I I I P O G L A V LJ E |
||
|
Kao što pauk plete svoju svilenu mrežu, da privuže muve na masnu, paklenu gozbu, i onda kad hoće u dokolici čupka meso s njihovih skeleta, tako obmanjivi ideali su lukavo ispredeni od strane veštih političkih pauka, da uhvate i iskoriste roj ljudskih muva. Šta su grandiozni paragrafi deklaracije o nezavisnosti, nego osnove hipnotičkog delovanja paukove mreže? I šta je Američki narod nego muve koje su pametno upletene u fine mreže? Više od jednog veka ova deklaracija je bila suvo božanstvo javnih govornika, od uličnih propovednika, do izabranog monaha iz Bele Kuće. Svakog 4. jula, Amerikanci, po navici, promuklo viču: glasne trube, velike petarde, zastave slave, pleh muzičari, pištolji igračke i jaka zvonjava i buka uopšte. Iako je velika većina njih mentalnih i fizičkih slabića, siromaštvom napadnuti i bez imovine, ipak kako je se ludo naslađuju u zabavljanju sardoničkog sveta s njihovim govorljivim kitnjastim šarlatanstvom. “Mi smo suvereni i jednaki” je njihov trajni kvazi refren. “Suvereni i jednaki!” U svakoj ludnici mogu se naći zatvorenici koji zamišljaju da su kraljevi i kraljice, i gospodari zemlje. Ako bi ovim tužnim stvorenjima dozvolili da nose imaginarne krune i da izdaju ista takva naređenja, ta stvorenja bi bila najbezopasna i najpokorenija od svih manijaka.
....
2
U istinu, lažni herojski predgovor ove retoričke naredbe je ništa do lukavo stvorena koještarija, namerno usmerena ka prevari i izdaji. Sastoji se iz krparija plagijatorskih krilatica, skroz preuzetih od pomamnih izjednavača sedamnaestog veka, besomučnih puritanskih ludaka degenerika i kretenskih francuskih Jakubista, pomešanih zajedno sa dugim polu značajnim koještarijama, odabranih uglavnom iz starih melodrama. Deklaracija o nezavisnosti ima manje realnog značaja za sadašnje uslove nego ratni poklič flaširanog Indijanca tog perioda ...
Svaki nacionalni apel je učinjen, ne za najplemenitije i najbolje, već za rulju - za horde robova - koji su gluplji nego noć. Sve što je hrabro, časno, herojsko je taktički ignorisano, da ne bi uvredilo obožavanu masu, 'većinu.' 'Jednakost uslova' je njihovo geslo koje umanjuje vrednosti i, zaista, onaj ko nastoji da pljune na jednakost je obeležen zauvek. 'Glas naroda' se jedino može porediti sa strašnim urlicima agonije koji su se sada, a i tada, mogli čuti iz zapečaćenih prozora ludnice. 'Božiji glas!' Avaj! Avaj!
3 S toga, postoje dva zapovednička metoda, kojim ambiciozni ljudi mogu da drže bilo koju populaciju u stanju ropstva. Prvi i najčasniji metod je sa neodoljivom i dobro obučenom i pripravnom vojskom, spremnom da se iskrca bilo gde; sa mehanickom preciznošću telegrafije u cilju da sprovede zakon putem topova i počisti sve opasne protivnike. Drugi i jeftiniji način je, pre svega, ubrizgavanje otrovnih, uspavljujućih političkih sujeverja ili teorija onima koje stvarno treba iskoristiti; nečim sto deluje potajno, potkožno i može ih učiniti radnim, slabim i pokornim. Drugi plan je bio efektivniji jer, Arijevska rasa koja bi se borila do poslednjeg daha, protiv neprerušenog vojnog despotizma može biti podstaknuta da se mirno pokori bilo kojoj uvredi ili iznudi, ako joj se pre toga mozak utopi u neku Apstraktnu Laž. U periodu Rata za Nezavisnost Severna Amerika je bila preširoka, preretko naseljena, i presiromašna da bi se efektivno vladalo i pljačkalo njom važećim vojnim principima, bilo od Kralja Xorxa i njegove uspešne hunte ili vlastodržaca Revolucionara. Hamilton, Henkok, Xeferson, Adams, Medison, Henri i svi sa tajnim materijalnim interesima koji stoje u čvrstim falangama iza reči tih patriota za neki sigurniji način vladanja neobaveštenim ali ekstremno hrabrim seljačkim, traperskim i gorštačkim umovima. Nakon zrelijeg razmatranja odlučili su da namame i uljuljaju naoružane seljake u stanje blaženog sna, ubacujući u njihove novoprobuđene umove lažni, ali zavodljivi politički idealizam kao lukave dopune pogrešnih, i jednako varljivih, (ali ....
S toga, moćni mač koji je vladao na bojnom polju je bio pažljivo sakriven od očiju drugih i 'Konstitucionalizam' je prizvao u pomoć ponovno uprezanje osvajača Kornvalisa od strane njihovih novih gospodara. Stari sistemi pravosuđa i Vlada (zasnovani na goloj sili) su pametno zadržani, čak i pojačani, a u isto vreme, bela populacija je lukavo proglašena “slobodnom i jednakom. Pošto nikad nisu uživali istinsku ličnu slobodu (osim na Indijanskim granicama) bili su , uglavnom, disidenti, traženi i izgladneli evropski fanatici, (poraženi borci) oni, sad glupo naučeni da su, najzad, dobili slobodu patentiranim izumom da biraju kompletne jedinice novih poreznika svake četiri godine.
4
....
U istinu, veliki veziri (bog ih blagoslovio) ne pljačkaju samo žive generacije, nego čak daju bratske priloge svojoj gladnoj pohlepi. NJihove zavere finanskijskog opsenarstva su od nenadmašnog sjaja i veličine. Pozajmljuju hiljade miliona kao nacionalne kredite od zelenaša, i onda nastavljaju da raspodeljuju novac međusobno, pod složenim izgovorim da su te pare javni troškovi, slabljenje valute itd. itd. Tako da Jevrej može biti bezbedan u njegovim zelenaskim, ugnjetavacki porezi su postavljeni seljaštvu kojim oni plaćaju godišnju kamatu na zagarantovane milione. Svi ti porezi se mogu skupiti (u cilju povećanja zlata) nožem vrhovnog suda. Međutim, vojna pomoć je skoro nepotrebna da bi sproveli zahteve poreznika, zato što je većina Amerikanaca izuzetno pokorna i dobra. Nema potrebe za ispravljanjem paralizovanog naroda, uvek spremnog da sluša i na najmanji mig njihovog gospodara. Ameriko! Ameriko! Nikad nećes saznati pravo značenje prave nezavisnosti i gazdinstva dok američki Kromvel ili americki Cezar ne potpiše smrtnu kaznu za Američkog kralja. Predsednik koji prodaje svoje ljude u robove je državni neprijatelj, bio on izabrani monarh ili naslednik kralja. Takav podlac i izdajica nema nikakva prava koja slobodni ljudi trebaju poštovati: ni jedno pravo. Prihvatanjem zlata javnih pljačkaša on postaje Ishamaelit. NJegova ruka je protiv svakog čoveka i njegove imovine. S toga, svaka ljudska ruka mora biti podignuta protiv njega. U ne tako davna vremena, ljudi našeg ushićenja su besili podmitljive u oskudnim ceremonijama; tu su čak padale i glave kraljeva. Ako nismo pljačkani i dovedeni u uslove apsolutnog služenja državi nikada to ne smemo da dozvolimo. Kad bi despotizam trebao biti odbačen, najbolje bi bilo odbaciti ga njegovim oružjem, i najpodliji despotizam se uvek mogao naći u glasu većine. Što se tiče “običnog sveta, on energično juri senovit paternalizam i dozvoljava da njegova čvrstina bude “pogodna” u ogromnoj razmeri. Oni žive u lažnom raju napretka”, i “mirnoj industriskoj evoluciji- što bi rekla licemerna izreka. U nekim od ovih dana mogu se probuditi (kad bude prekasno) i da uznemireno otkriti s čuđenjem da su svi njihovi lažni jampski stihovi nisu bili ni od kakve pomoći protiv podmuklog rasta centralnih oligarhijskih herbarijuma, pustosenja glasačkih kutija i i a “deklaracija o nezavisnosti” u sastavu našeg ustava bila je više govorljiv sofizam i više mimičkog radora. Taj dokument koji je smatran potpunim, bio je najlukavije sročen i u isto vreme najstrašniji instrument Vlade i gospodarstva pod kojim je bilo koje Anglo-Teutonsko pleme ikada robovalo. Pretvarajući se da “odobrava” slobodu i samoupravljanje, praktično uništava oba. Pod maskom da “odobrava” ličnu nezavisnost i građanska prava, organizovala je izbornu tiraniju, u kojoj je vladar rulje posduje više proizvoljnog autoriteta nego bilo koji nasledni despot još od dana Dariusa ili Balhazara. Najveći zločin je, u stvari, napisan u “najvećem zakonu zemlje”.
Ovako, načiniše veliki prevaranti-gospodari, njihov težak rad i njihov zamršeni skup; I, prostran kao voda: Tako prostrano je bilo pletenje mreže.”
U istinu, ustav naše republike je monstruozna mehanička majstorija koja posteno pokušava (kad je već jednom postavljen) da zgnječi samo srce svih najboljih elemenata Amerike. Naša federalna Vlada se pogodno može porediti sa piratskim brodom, pametno prerušenim u prijateljsku naoružanu krstaricu koja prati mirnu trgovacku flotu sa 70 miliona putnika natovarenu neizmernim bogatstvom. Kad im je prvi put pritekla “u pomoć”, bila je - O! Tako ljubazna! Tako srdačna! Tako puna ljubavnog poštovanja za njen namenjen plen, za dobrobit i srećan put za njen plen. Sad su, međutim, tih 55 državnih brodova na otvorenom okeanu i apsolutno u njenoj milosti i nemilosti. Ona skida svoju masku, diže “piratsku zastavu”, otvara svoje skrivene brodske prozore, istrcava na bok broda i viče kroz megafon: “Predajte se, ili ćete biti razneseni”. ...
Konflikt između gospodara i robova je za sada gotov, pošto su gospodari zavladali. Oni poseduju blaga i zemlju. Slušajte! Pesmu pobednika – lepršanje borbenih zastava. Zaista, uzimajući sve okolnosti u obzir, obični ljudi su “izgubljene duše” – bez obzira šta sada uradili, moraju ostati u paklu. Oni su u takvoj situaciji, da pokušavaju da pobegnu iz rupe u panju koji gori; ako beže u desno stižu u vrelinu i dim, a ako beže levo, stižu u plamenove. Još nekoliko minuta i biće živi pečeni. čak i kad bi američke pokorne mase apelovale na primenu fizičke sile, ne bi pobedile. Ne poseduju ni snagu, ni hrabrost, ni umove, ni oružje, ni pare, ni vođe, s toga, bi bili razneseni u sastavne delove, od strane dobro obučenih artiljeraca i naučnih uništavača njihovih gospodara.
....
11 Da svečano proglasivši da su “svi ljudi stvoreni jednaki” je jednako glupo i nenačuno i isto kao da tvrdiš da su svi psi, stoka, majmuni i drveće stvoreni jednaki. Zar nema mnogo vrsta pasa, stoke, majmuna i drveća kao što ima ljudi, planeta, bacila, zvezda i sunca? Gde je onda suština jednakosti između hrasta i ribizle – između vučjaka i xukele – između bizona i vola – između nepripitomljene gorile iz šume i kastriraniog majmuna verglasa – između kosmičkog uma Bizmarka i onog poznatog Hrišćanina, “dobrog mladog čoveka koji je umro”. Zar ne može krvoločni buldog da pobedi mnoštvo mršavih, polu izgladnelih uličnih xukela? Pod potpuno istim principima mali broj hrabrih, samopouzdanih, pametnih ljudi je dovoljno(pod bilo kojim okolnostima) za 10.000, pa i 10.000.000 masnih mehaničara. S naka “prava”, kakav bi bio rezultat? Zar se ne trebaju surovi borci biti ugojeni dok skeleti mršavih slabića prikazuju njihovu skrofuloznu kožu? Koja moć među njima može diktirati i postaviti – jednakost šanse? Socijalizam, hrišćanstvo, demokratija i jednakost su stvarno pobedničko kevtanje nevaspitanih masa polutana. Oni zavijaju glasno za državnu intervenciju – “zaštitu za napaćeno čovečanstvo” – regulisano mlevenje, kao što je i bilo; sa državom da bude njihov najviši idol, njihov bog i gospodar, njihovo sve, njihove velike važne osobe. Jadni i prevareni bezdušni “korovi”. Zaista, “božja kletva” je u samoj srži njihovih kostiju – u svakom otkucaju njihovih umirućih srca. čovek koji se moli ga političari “zaštite”, da ga čuvaju naoružani janjičari, da ga spasu idolopoklonski sveštenici, da ga iskupe državni disciplinari je, u istinu, jadni grešnik – podla nemuževna olupina.
12 Nijedan mehanizam paternalističke vladavine (koliko god teoretski savršen) ne može nikada da drži zajedno ljude različitog porekla, čistokirvne i hibride, u stanju večne ravnoteže. To je isto kao kad bi pokušao da zaustaviš zemljotres gvozdenim obručom, isto kao kad bi pokušao da vladaš jakima “pisanim zakonima. “Pisani zakoni” su izmišljeni samo da bi plašili zarobljene. Koja moć na zemlji može trajno da drži na istom nivou crnca i Anglo-saksonca? Sve mora biti po volji jakih, uprkos svim puritanskim zabranama, svim lažnim moralizmima, svim degradirajućim legalizmima i svim ustavnim sporazumima. Ni mašinerija ni sirovi materijal jednakosti nikad nisu postojali; samo san i ideja o jednakosti. Jednakosti! Jednakosti! U jednoj reči je skupljena i nagomilana hiljadugodišnja demencija! Misao o jednakosti je rođena u mozgu inferiornog organizma: i mozgovi inferiornih organizama se još uvek hrane njom. Kako mogu bića koja su godinama bila rađana i uzgajana da plaćaju danak i da se potčinjavaju da shvate osećanja onih koji su rođeni slobodni i onih koji su hrabrog porekla – onih koji razumeju kosmički zakon da je moć– gospodar? Ne možeš obuzdati oluju pomoću paukove mreze. Ne možeš da zauzdaš vulkan pertlom. Ne možeš zatvoriti ciklon u rog za barut. Niti možeš uhvatiti plimski talas čakljom. Niti možeš da staviš am među zube jakih. Pre će te poslati u grob. Nijedan veštački plan društva – nijedna pobožna bajalica koliko god bila iskrena i dobronamerna; ne može da spreči da gvozdeni lonac slomi i skrši glineni lonac – i zašto bi? Da je socijalna jednakost izvodljiva bila bi uspostavljena odavno. Nikad nije bila uspostavljena i nikad neće. (čovek ima pravo da bude imućan” pisao je Tomas Pejn. “Da” odgovorio je pažljiv čitalac “Ima pravo da živi 1000 godina, AKO MOŽE”. To nije problem prava, već sposobnosti – snage.) Sta je svrha večnog sanjarenja, retorike i konstrukcije fantomskih čardaka ni na nebu ni na zemlji, gradova bogova, bašti ushićenja, na temeljima namerne neistinitosti? Daj da budemo pravi ljudi – ne galamxije, plačna mala deca koja nezrelo zahtevaju slatkiše.
...
13
Trka pripada brzima, a borba hrabrima. Lepota i plen su uvek prerogativi hrabrih pobednika.
Ti si u borbi za hleb, ljubav i dah, ti si u trci za život do čeljusti smrti (P.Luftig – “Bulletin” Australija)
Na ostrvu Jafa postoji izvanredna dolina smrti. Ona je bukvalno posuta kostima, lobanjama i skeletima bezbroj mrtvih životinja i odvratnih stvorenja. U pogodno vreme, xinovske kornjače 160 X 100cm, putuju kroz dolinu iz mora da polože jaja. Na putu ih presreću čopori divljih pasa i ti psi ih okreću na leđa i proždiru ih vadeći im creva iz nezaštićene utrobe. Kad se psi zasite postaju plen tigrova. Onda lovci ubijaju tigrove zbog njihove išarane kože. Na tom mestu niče bujna trava posle kišnog perioda, kroz lobanje i kosti koje su razbacane po toj tropskoj Golgoti i navlači stoku koja tu pase. Opet, stoka se lovi zbog kože, rogova i mesa, a njihove kosti ostaju tamo da đubre dolinu i pripreme je za nove generacije lovaca i lovljenih. Takva je, u malom, slika svakodnevnog sveta, kakav u stvari jeste. Sva živa bića gonjena – i bivaju gonjena. Jao vama koji posrćete! Jao vama koji padate! Oni koji prihvataju ideal “jednakosti, vere, nade i milostinje” u bilo kom obliku ili formi, koji tumače činjenice smrtnog života kakve one nisu – kakve nikad nisu bile, kakve nikad ne mogu biti. U istinu, kad svet životinja postane “moralizovan” i “izjednačen” izumreće. Bez sumnje, kad se ima u vidu mračna strana svega ovoga, Paskal je bio prisiljen da piše sujevernim srednjevekovnim dijapazonom: -“Uplašen sam kao čovek koji je u snu prenesen na neko strasno pusto ostrvo i tamo se budi ne znajući gde je i kako će pobeći. ...
Neka padnu ničice u konfuziju i sramotu oni koji smišljaju nedela prema tebi. Neka budu kao trice pred ciklonom i neka ih goni anđeo smrti, ne, neka ih prestigne. U rupi su sakrili zamku za tebe: nek padnu u istu rupu. Onda, likujući, “vikni jako”. Raduj se! Raduj se! U sopstvenom spasenju. Tada će sve kosti ponosno reći “ko je kao ja?” – zar nisam oslobodio sebe sopstvenim umom? Zar nisam bio prejak za svoje protivnike – zar nisam upropastio one koji bi upropastili mene?
14
Ova okrugla planeta nije zamišljena nirvana, već pre kovitlac svetlucave Valhale, gde ratnici pobednici kušaju penušavu krv njihovih smrvljenih protivnika iz lobanja ubijnih u neprekidnom ratu. sim na osvajanju su skorojevići, uzurpatori i, s toga, ih se treba otarasiti bez žaljenja, i bez milosti u saglasnošću sa kosmičkim odlukama etničkih seoba. Smrt, kažem! – Smrt! Život je dvoboj i samo se najspremniji mogu nadati uspehu. Ako hoćeš da preživiš, O čitaoče!(u najvišem smislu reči) idi i stavi sjaj u svoja dela. čuvaj se lažnih filosofija koje hoće da te izjednače sa robovima i kukavicama! čuvaj se ugojenih sveštenika i državnih poreznika! čuvaj se jezika koji su uglađeno obešeni i nikad ne zaboravi da su tvoji najveći neprijatelji na zemlji oni prepredenih dvorana koji ti rečito, lukavo laskaju, tako da mogu prvo da osvoje tvoje srce, a onda da te oderu živog. Moderni đavoli su tihi propovednici u svojim propovedaonicama, - uređivački sofisti u svojim mrežama laži, politički krokodili na svojim “deblima” i svojim “platformama”. Oni su đavolje trojstvo! Oh! Oh! Da imaju jedan vrat i da sam ja Sudija Linč! Ameriko! Ameriko! Uprkos svim sujevernim vezama koje su u tvom snu postavljene na tebe, ipak nosiš odvažne ljude – hrabre ljude – moćne ljude. Gle! čas je stigao kad ćes u kobnoj patnji roditi gromove i Jupitere da im upravljaju. Gledaj, to vreme dolazi! Ne, na dohvat ruke je! Ali to neće biti period čistog uživanja. Ne! Ne! – To će biti dan gneva, strašan dan – dan suda, dan patnje i pobede. I demoktatija! Demokratija! Ti,gubava demokratijo! – Ti, gnusna zarazo! – Ti, plastični demonu! – Ti,ubico ljudi! Mnogi ljudi su poklekli pred tvojom infekcijom i nestali sa zemlje, ali Amerika! Amerika! ]e te obrisati! – Ti, razorna bolesti – Ti, ljudska kugo! Zaista! Zaista! Nova plemenitost će se roditi u tebi, O Ameriko! – Soj strašnih vojskovođa! – Strogih uništitelja – Plemenitost koja se ne može kupiti kovanim simbolima menjaca novca – Plemenitost hrabrosti, moći i sile – Plemenitost časna, oštrovida, bezgrešna, NEOSVOJIVA.
* Kroz buduća sijanja sunca divne borbe. Herojske prirode ih vode kao što ih je vodila kroz Ilion. Prirodan čovek istupa, još jednom, u svoj svojoj izazovnoj veličanstvenosti, razbijajući nečiste idole, prkoseći bogovima i zakonima i robovskim moralima.
Kao naši pretci naši rođaci uvek moraju biti spremni da se bore – jer nema ničeg strašnijeg nego kulturno i nacionalno uništenje.
|
||
|
| ||
