извод из првог дела књиге

I P O G L A V LJ E

U ovoj suvoj divljini čelika i kamena podižem glas da možete da me čujete.

Pozivam od istoka do zapada. Od severa do juga pokazujem znak –

Proglašavajući, “Smrt slabima, bogatstvo jakima.”

Otvori oči da možeš čuti, o! O, ljudi buđavih umova slušajte me, vi radnički milioni!

Stojim i izazivam mudrost sveta; da ispitam “zakone” ljudske i “Božije.”

Zahtevam razloge za vaše Zlatno Pravilo i pitam zašto i čemu vaših deset Zapovesti.

Pred nijednim vašim štampanim idolom se ne saginjem pomirljivo. I onaj ko reče “ti ćeš” je moj smrtni neprijatelj.

Zahtevam dokaz nad svim stvarima i prihvatam(sa rezervom) čak i ono što je tačno.

Umačem svoj kažiprst u razvodnjenu krv vašeg impotentnog ludog izbavitelja (vašeg Božanskog Demokrate – vašeg Hebrejskog Ludaka). I pišem preko njegovog trnjem iscepanog čela, “Pravi Princ Zla - kralj robova!”

Nijedna prastara laž neće biti istina za mene - nijedan kult ili dogma neće se utaboriti u mom peru.

Odvajam se od svih sporazuma. Sam, nesputan. Ja uzdižem neumoljivu invaziju standarda Jakih.

Zurim u stakleno oko vašeg neustrašivog Jehove, i čupam ga za bradu - ja uzdižem borbenu sekiru i razdvajam njegovu crvima izjedenu lobanju.

Izbacujem groznu sadržinu filozofskog trunja iz groba i smejem se sa sardoničkim gnevom.

Onda pružam ruku prema gnojavim i lakovanim fasadama vaših oholih moralnih dogmi. Ispisujem po tome slovima plamenog prezira: -“Gle, vidi, sve ovo je prevara!”

Poričem sve stvari! Sumnjam u sve stvari!

I još! I još! –

- Okupite se oko mene, O! ti što prkosiš smrti i sama zemlja će biti tvoja, da je imaš i poseduješ.

Šta je vaša “civilizacija i napredak” ako je njihov jedini rezultat histerija i propadanje?

čemu služe vaše “vlade i zakoni” ako su njihovi rezultati ljudi bez suštine?

čemu vaše “religije i literatura” ako su njihovi najveći proizvodi horde vernih robova?

čemu “evolucija i kultura” ako su njihovi mrtvi plodovi kukavičke rase, sa truležom u svojim kostima?

2

Kako to da “prosvetitelji i vođe” skoro nikad ne preispituju proizvedene moralne norme pod kojima nekad snažna Severna rasa polako i sigurno izjeda svoje srce u mirnoj neaktivnosti i mučnom truljenju?

Standardni “moralni principi” su proizvoljno pretpostavljeni od strane njihovih ortodoksnih branioca da bi bili nesmenjiva i neizmenjiva nekolicina, tako da sumnja u božansku ispravnost ovih “principa” je izdaja i svetogrđe. Kad su veliki mislioci rase nesposobni, ili uplašeni da izvode svoje jasne i logičke funkcije, onda se postavlja pitanje kako to mogu obični građani, koji su isto tako nevoljni da “rizikuju svoj život, sreću i svetu čast” za odbacivanje popularizovanog koncepta “dobrog i lošeg”, iako znaju iz gorkog ličnog iskustva da su to nepraktične laži. Iako prosečan čovek oseća u svom srcu da je skoro svaki politički i religijski konvencionalizam dinamička prevara, onda kako on oprezno izbegava svako otvoreno ispoljavanje antagonizma k tome? On nema hrabrosti za takvo mišljenje. Uplašen je da otvoreno kaže šta tajno misli. Drugim rečima on živi u stanju subjektivnosti; u vazalstvu.On dozvoljava da njegov mozak robuje i bude dominiran od strane mozga drugog. Od detinjstva je namerno podvrgnut spoljnom pritisku, posebno napravljenom da primora njegovo razumevanje na strogu saglasnost sa preuređenim pogledima na moralne, političke i religiozne “dužnosti”. Nije mu dozvoljen ni jedan momenat prave mentalne slobode. On pije obmanjiv konvencializam zajedno sa majčinim mlekom. On sluša kako se veličaju najgnusnije laži u negovom prisustvu, kao uzvišene istine. Sluša neistinu pevanu u pomodnim prepevima. On čuje vojničke trube od srebra i mesinga. On ih čuje u intonaciji crkvenjaka u sred zvonjave svete muzike, i svečane uloge u pevanju molitve. Tim njegov um je sterilisan od strane autoriteta pre nego što dobije šansu da sazri. Tim omladina je mentalno kastrirana, tako da njihova prirodna vitalnost može posle biti iskorišćena kao jaram- koji je jaram ropstva. U jaslicama, u školi, na fakultetu, plastična moždana kasa je primorana u već izliveni kalup. Sve što iskvarena civilizacija može da uradi, je urađeno da sputa rastući intelekt u neprirodne kanale. Prema tome, velika masa ljudi koja nastanjuje zemlju do današnjice nema inicijativu, ni originalnost, ni nezavisnost mišljenja, već su više potčinjene individue, koje nikada nisu imale ni najmanji glas u kreiranju ideala koje svečano duboko poštuju.

...

“Prema tome, svi ljudi na zemlji su bespomoćni, videvši da su slepi oni koji ih vode.”

čovečanstvo ima strahopoštovanje, strahopoštovanje prema svojim lažnim prorocima , demagozima i državnicima. Ono je tugovalo za kraljevima i herojima. Ono zahteva plemstvo - plemstvo koje ne može biti unajmljeno novcem kao robovi ili tovarne životinje. Svet očekuje dolazak moćnih hrabrih ljudi od hrabrosti, velikih razarača; razarača svega što je podlo, anđela smrti. Muka nam je do vrtoglavice od “dobrog gospodara Isusa” užasnuti smo od sveštenika izvršioca, rulje i prokonzula. Umorni smo do smrti od “Jednakosti.” Bogovi su na rasprodaji, đavoli su u potražnji. Onaj ko bi vladao u narednom dobu mora biti čvrst, surov i promišljeno neustrašiv, jer mekoća napada neuspešne idole mnoštva. Ti idoli moraju biti smrvljeni u param parčad, spaljeni do pepela, a to se ne može postići jevanđeljem ljubavi.

Žive snage zla se mogu naći u živim idealima današnjice.

Zapovesti, zakoni i moralni kodeksi na čije se poštovanje i izvršavanje pozivamo su lukava mašinerija dekadencije. Moralni principi su ti koji proizvode prosijake. Zlatna pravila veličaju pokornost. Uredbe zakona stvaraju beskičmenjake od ljudi.

čovek se može držati svih deset zapovesti i ipak ostati budala ceo svoj život. Može poštovati svaki zapisan ovozemaljski zakon, a ipak biti kukavica i rob. Može voleti Isusa, biti očaran zlatnim pravilom i ipak nastavljati do zadnjeg sata svoje smrti kao gubitnik i zavisnik. Istiniti put za pakao je ispunjavanje zapovesti Božijih.

Ako sve-pobednička rasa kojoj mi pripadamo, nije nepovratno umanjena do bezbrojnog ništavila, (kao inferiorna krda koja su odstranjena i porobljena) onda je najbitnije da Semitske paukove mreže (tako mudre pletene godinama u mozgove naših vođa) bez kajanja budu isčupane iz samog korena, čak iako sam proces bude bolan i krvav.

Ako budemo zadržali i branili našu zrelost, ne smemo dozvoliti sebi da budemo zauvek uljuljani u počinak, sa slatkim uspavankama istočnjačkog idealizma. Predugo smo bili hipnotisani okultnim šarmom Hebrejskog Utopizma. Ako nastavimo da se pokoravamo lukavim činima koje su se nadvile nad nama, probudićemo se jednog strašnog jutra na vratima pakla - ”pakla na zemlji” prete'i širom otvoren, da se zatvori nad nama zauvek.

Ideja pakla je u nekom pogledu istinit koncept, sugestija stvarne činjenice. Ako zamislimo tu lokaciju na zemlji, u njoj nema ništa neharmoničnog. Mnoge rase, mnoga plemena i mnoga moćna carstva su propala u groznu stvarnu smrt. Da li je neispravno i nepravedno, da podli, pokvareni i degnerisani (što bi se reklo nacija robova na zemlji) budu kažnjeni nemilosrdno za njihov odvratni kukavičluk? Nije li ispravno da trebaju biti, kao što su i bili, prženi i pečeni - nije li ispravno da plivaju u bazenima kipuće krvi, ili se gušiti igrajući satanski ples, sa užarenim stopalima i napregnutim očima na užarenom Saharskom kamenju i pesku.

U stvarnom delovanju Priroda je okrutna i nemilosrdna za čoveka, kao i za sva druga bića. Neka plemena ljudskih životinja žive racionalan život, Priroda će se smejati nad njima i njihovim potomstvima; ali pusti ih da pokušaju da organizuju neprirodni način postojanja i rajske jednakosti, i biće kažnjeni do tačke uništenja.

3

Sve etike, politike i filozofije su pretpostavke, zasnovane na pretpostavkama. One nemaju nikakvu osnovu. One su ni na nebu ni na zemlji uzdignute od strane sanjara ili od strane bitangi. Kao priče za malu decu. To je vreme kada su čvrsto poturane kao trajni temelji. To nikad ne može biti postignuto dok rasni um ne bude uistinu očišćen i drastično dezinfikovan od njegove izopačenosti, tuđinstva, i demoralizujućeg koncepta dobrog i lošeg. U nijednom ljudskom mozgu ne može se naći dovoljno prostora, za nepopustljivu logiku jakih činjenica, dok sve prapostojeće obmane budu konačno uništene. Polovične mere nisu od koristi, moramo otići do samih korena i isčupati ih, do poslednjeg vlakna. Moramo biti, kao Priroda, teški, okrutni, nepopustivi.

Predugo je bilo dozvoljeno mrtvoj ruci da steriliše živu istinu – predugo, dobro i loše, dobro i zlo su bile izokrenute od lažnih proroka. U danima koji su pred nama niti vera niti propisi ne moraju biti prihvaćeni preko, ljudskih, superljudskih ili božanskih”autoriteta (moralnost i konvencionalizam su za podređene). Religije i ustavi i svi proizvoljni principi, svaka moralna teorema, moraju se promišljeno preispitati. Nijedna moralna dogma ne sme se uzimati zdravo za gotovo ni jedna merna norma ne sme biti prihvaćena. Ništa nije nerazdvojivo sveto u moralnim normama. Kao drveni idoli iz davnina, oni su svi delo ljudske ruke, a šta je čovek stvorio to može i da uništi.

....

Međutim, kad laž ode predaleko - kad se zavuče ispod kože, kostiju i mozgova ljudi tad su sve preventive beskorisne. čak i koplje nije od koristi. Iskupljenje od prošlih nedela ne može spasiti”dekadenciju od uništenja. Smrtonosna strela je ispaljena; u plamenu peć veletrgovine ropstva, u zaborav, moraju otići, da tamo budu pravedno proždrani. Iz njihovog pepela nešto novo, nešto plemenitije, može se razviti, ali čak i to je čisto optimistična pretpostavka.

U Prirodi cena greha je uvek smrt. Priroda ne voli zločinca, već nastoji u svakoj mogućnosti da ga uništi. NJena kletva je na čelu“poniznih i pokornih. NJen blagoslov je na samim srcima, krvi jakih i hrabrih. Samo Jevreji i Hrišćani i drugi degenerici, misle da podmlađivanje može proizići iz zakona i molitve. Sve suze svih mučenika nisu nikad morale biti prolivene.

.......

6

Sveopšte je poznato da su najcrnje prevare izbačene sa najbrilijantnijih i sjajnih paluba. S toga je jasno da je dužnost hrabrih ljudi da zanemare sve svete stvari, sve zakonite stvari, sve ustavne stvari, sve uzvišene stvari, sa više nego uobičajenom sumnjom. “Ja poričem, i potvrđujem” je odziv materijalne slobode. “Ja verujem i slušam””je geslo ropstva. Verovanje je lakejstvo, ženstvenost - Sumnja je stvaralac i gospodar. Onaj ko poriče osnove nosi trostruki oklop. Zaista je neranjiv. S druge strane, rečeno je da svako verovanje, svaka filozofija, ima nešto od istine u sebi, ali mi možemo dodati da“sadrži sva ludila.

Jake ljude ništa ne može odvratiti od težnje za ostvarenjem svojih ciljeva. Oni idu pravo ka cilju, a taj cilj je lepota, bogatstvo, i materijalna moć. Misija Moći je da kontrolise i eksploatise nemoćne, jer biti nemoćan je isto što i biti kriminalac. Svet bi stvarno bio kuća strave, kad bi svi ljudi bili dobri”i sve žene - pod ključem.

Gde je god ljudsko svetlo prodrlo u tamu koja pokriva poreklo nacija, možemo videti tlačioce i potčinjene, plebejce i patricije, šefove koji upravljaju i vazale koji slušaju. I nema ničega u najmodernijem socijalnom razvoju ( u ovim zločinačkim danima) da opravda bilo koje verovanje da ove prastare i prirodne podele životinja od ljudi, u kaste superiornijih i inferiornijih, vladara i sluga, mogu ikad biti izostavljene. Robovlasnici pucaju bičevima od početka i pucaće do sudnjeg dana. U svakom carstvu, republici, i imperiji na Zemlji imamo (maskirano ovako ili onako) gospodara i roba - vladara i potčinjenog. U toku vekova, samo ime je promenjeno, u osnovi je sve ostalo isto. Oblik kraljevstva može biti promenjen ali kraljevi ne mogu umreti. Bilo je gospodarstva na početku, i biće gospodarstva do kraja. Gradimo, ali kao što su naši očevi gradili. Promena nije progres, niti mnoštvo napreduje.

Svako ko hoće da bude slobodan mora da pokaže svoju moć. Baze svih zemaljskih veličina ostaju nepromenjene. Onaj koji uzdigne sebe biće uzdignut, i onaj koji se ponižava biće pravedno zgažen kopitama rulje. “Ponizni”su stvoreni samo za pseću hranu. Hrabrost uključuje svaku vrlinu, a poniznost svaki zločin. Onom koji se plaši da rizikuje svoj život ne sme biti dozvoljeno da osvoji bilo šta.

LJudska dela i nedela nisu određena pravdom, već Silom. Preruši ga kako hoćeš, goli mač je još uvek onaj koji kruniše i zbacuje s trona, još od davnina. Sve ostale teorije su laži i zamke.

S toga! Da bi osvojio bogatstvo i čast, moć i slavu moraš biti praktičan, strog, hladnokrvan i nemilosrdan. Moraš stremiti ka uspehu (po prioritetu) preko lobanja tvojih neprijatelja. NJihov poraz je tvoja snaga. NJihov pad je tvoj uspon. Samo moćni mogu biti slobodni, a Moć jedino ne umire. Život je stvaran, život je iskren, i ni raj ni pakao nisu njegov cilj. I ljubav, i radost, i rođenje, i smrt, i sudbina, i razdor, biće zauvek.

.....

Hrabrost sama krči svoj put, neustrašiva kao kad se maršira u “pobedu ili smrt” u sred pretećeg koraka naoružanih legija.

Hrabrost, koja uživa u opasnosti -

hrabrost, koja ne zna za očaj!

Hrabrost, koja se ponosno, prkosno,

smeši smrti!

Hrabrost, koja žali sa jednakim gnušanjem

mnoštvo besnih urlika mržnje,

njihovih glupih uplašenih grla

i njihovih cvrkutavih ogromnih aplauza”

Hrabrost, koja ne moli

čak ni s nožem pod vratom.

Hrabrost, koja je kruta,

nepokorna, sumorna, nesažaljiva!

Hrabrost, koja ne posrće –

nikad se ne predaje!

Hrabrost, koja gleda sa prezirom

na sve robovske odredbe,

Na sve ispravno i neispravno,

na sve dobro i zlo!

Hrabrost, koja je odlučila

da osvoji ili - nestane!

To je hrabrost koju

ovaj svet voli.

To je hrabrost

koja pomaže aktivnim sarađivanjem

opstanak Najsposobnijih –

i opstanak najboljih.

To je hrabrost

koja nikad nije okrenula gospodarev mlin.

To je hrabrost

koja ga nikad neće okrenuti.

To je hrabrost

koja će pre umreti nego što će ga okrenuti.

“Kad je Svipdag došao do ograde, kapija Burga je bila zatvorena, (jer je bio običaj da se zatraži dozvola da se uđe i vidi, ili učestvuje u ratnim igrama). Svipdag se nije namučio, već je provalio kroz kapije i ujahao u dvorište”.

Kraljica Jisa je rekla: - “Ovaj čovek je dobrodošao ovde.”

NAZAD