|
Dugogodisnja saradnja beogradskog etnolingviste Ljubinka Radenkovica sa timom
istrazivaca Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka rezultirala je ove
godine kapitalnom enciklopedijom "Slovenska mitologija" koju kao izdavac
potpisuje "Zepter book world". Knjiga je vanserijska iz mnogo razloga - po
sirini zahvata (obradjeni su svi slovenski narodi), multidisciplinarnom pristupu
(iz ugla linvistike, etnologije i folklora), po izuzetnom naucnom renomeu
saradnika.
Beogradska "Slovenska mitologija" svojevrsni je izbor ih najkvalitetnijeg
enciklopedijskog iskustva nekoliko slavistickih skola. Ono sto se u savremenoj
slovenskoj etnolingvistici podrazumeva pod "visa mitologija" obradjeno je u
odrednicama proslavljenih ruskih semioticara i lingvista i nekadasnjih koautora
Vjac. Vs. Ivanova i V. N. Toporova (Baba Jaga, Belobog, Veles, Volosinji, Volh
Vseslavjevic, Dazbog, Ivan-Budala, Ilja Muromec, Jarila, Jarovit, Mokos,
Pereplut, Perun, Prove, Rod, Rujevit, Satko, Svarog, Svarozic, Sventovit,
Svjatogor, Semargl, Stribog, Hors, Crnobog), a nekoliko ih je sa potpisom V. J.
Peruhina (npr. Triglav, Trojan).
Ove odrednice preuzete su iz jednotomne "Slovenske mitologije" (Moskva 1995),
ali su dopunjene etimoloskim komentarima beogradskog etimologa i strucnjaka za
komparativnu mitologiju, Aleksandra Lome (Belobog, Veles, volosinji, Dazbog,
Jarila, Jarovit, Mokos, P ereplut, Perun, Prove, Rod, Svarog, Svarozic,
Sventovit, Semargl, Stribog, Triglav, Trojan, Hors, Crnobog). Iz pera Aleksandra
Lome su i dve zasebne odrednice (Pripegala i Radogost), a njegovim
visokostrucnim etimoloskim komentarom bitno su osavremenjena dosadasnja znanja o
starim slovenskim bogovima, posebno o Stribogu, Belobogu, Prove, Semarglu i
Horsu.
Drugi mitoloski sloj, odrednice "nize mitologije", po svojoj prirodi i obilju
raspolozive gradje, zahteva drugaciji pristup leksikografskoj obradi. Ovaj skup
odrednica metodoloski je vezan za tradiciju enciklopedije "Slovenske starine.
Etnolingvisticki recnik", cija su prva dva toma (od planiranih pet) objavljena u
Moskvi 1995. i 1999. Zapravo se beogradska "Slovenska mitologija) bitno
razlikuje od svojih ruskih prethodnica upravo postojanjem specificnih
juznoslovenskih relija mahom iz sfere demonologije.
Sve ove odrednice potpisuje jedan od urednika celog poduhvata, Ljubinko
Radenkovic (avet, azdaja, Atila, babice, bajanja, vodeni bik, German, groznica,
drekavac, karakondzula, Kraljevic Marko, krsnik, lada, lamja, leljo, macic,
nekrstenac, nemusti jezik, oblazari, olovo, orko, pasoglav, prikaza, raskovnik,
sveti Sava, srebrni car, stopan, sudjenice, todorova subota, todorci, usud,
hala, cuma, sejtan). Ovakav impresivan doprinos slovenskoj mitologiji zapravo i
nije iznenadjenje - posle dugogodisnjeg interesovanja za narodnu magiju juznih
slovena, Ljubinko Radenkovic je poslednjih godina u zemlji i inostranstvo
objavio i ceo niz naucnih radova na temu slovenske "nize mitologije". Ove
odrednice su nesto ekstenzivnije od ostalih, sa leksikografske strane npr.
nabrajaju skoro sve nominacije nadjene u etnografskoj i leksikografskoj gradji i
imaju znatno vecu literaturu ispod osnovnog teksta.
Enciklopedija sadrzi 420 odrednica koje su izmedju sebe povezane unutrasnjim
upucivanjem, kao i znatan broj praznih odrednica kojima se upucuje na osnovnu
rec, cesto su u pitanju termini iz drugih slovenskih jezika (planetik -
oblacari, poganec - karakondzula, pozoj - zmaj, posevaljniki - koledari, razriv
trava - raskovnik). Autori enciklopedije uzgred su morali da resavaju i problem
knjizevne nominacije lokalnih etnografskih realija (npr. svirci - nekrstenci,
setek - macic, skrateljc - macic).
Osnovnu strukturu odrednice cini prvo enciklopedijska definicija, zatim sledi
inventar slovenskih termina i opis "spoljne manifestacije", pa funkcije i
predikati, lokusi, vreme i atributi. Mitoloska bica su, u skladu sa postulatima
ruske etnolingvisticke skole, u principu opisivana po sledecoj semi: termini,
spoljasnji oblik, poreklo, mesto i vreme pojavljivanja, funkcija, protivnici,
veza sa odredjenim biljkama/zivotinjama i veza sa bojama/brojevima.
Posle urednickog uvoda sledi, iz ruskog jednotomnika preuzet uvodni tekst N. I.
Tolstoja "slovenska narodna verovanja", kao i skracena verzija rada V. N.
Toporova "Bogovi starih Slovena iz knjige "Skice za slovensku istoriju i
kulturu" (Moskva 1996). Iz enciklopedije "Slovenske starine" preuzeta je
bibliografija u celini i nekoliko odrednica. Prema prilozenoj bibliografiji
stice se uvid u impresivni repertoar koriscenih izvora, to su zapravo svi
releventni slavisticki lingvisticki, etnografski i folklorni radovi, kao i
arhivska gradja (ovde treba istaci pre svega rezultate terenskih istrazivanja
kolektiva ruskih etnolingvista u Polesju).
U beogradskoj slavistickoj sredini vec desetak godina postoji znacajna
etnolingvisticka tradicija, ona je pre svega vezana za imena dvojice beogradskih
autora "Slovenske mitologije", Lj. Radenkovica i A. Lome, ali i uz casopise
"Kodovi slovenskih kultura", "Raskovnik" i zbornike radova pod urednistvom D.
Ajdacica.
Svakom pionirskom enciklopedijskom poduhvatu uvek se moze uputiti primedba na
izbor odrednica, ali je profil ove knjige vrlo jasno definisan u njenom uvodu
("najsazetiji opis slovenskog modela sveta, gradjenog na mitoloskim osnovama".
To sto, na primer, nema odrednice "zetva" moze se delimicno nadoknaditi
odrednicom "zito", moguca odrednica "oranje" moze se nadoknaditi sadrzajem
postojecih odrednica "orac" ili "oboravanje"; slicno je sa nepostojecim "igra",
"kolo", "lan" (postoji "konoplja"). Knjiga je graficki lepo opremljena i sadrzi
vrlo informativne ilustracije. Prilozeni spisak "prenumeranata" jasno govori da
znacaj ove knjige znatno prevazilazi uskonacionalne okvire. Pred nama je delo
koje je istovremeno zanimljivo stivo ljubiteljima tradicionalne kulture, a
pouzdan i obavezan prirucnik naucnim istrazivacima.
Biljana Sikimic
|
