Kako su primetili i drugi istrazivaci, u tradicionalnoj kulturi začeće je bilo obavijeno velikom tajnom. Kod mnogih "primitivnih" naroda nepoznata je veza polnog opštenja sa radjanjem, ili se pak priznaje uticaj nepoznatih sila na začeće. Tako se u jednom srednjevekovnom tibetanskom spisu kaže da se začeće postize sjedinjavanjem normalnog muskog semena i krvi roditelja sa vijnanom, odnosno dusom umrlog koji čeka svoje ponovno radjanje, a pod uticajem karme i klesa (posebnih entiteta ove kulture).
U našim narodnim pripovetkama i pesmama javlja se medjunarodni motiv o "čudesnom rodjenju", gde devojka začne bez polnog odnosa sa muškarcem, obično tako što okusi prah lobanje nekog pokojnika. Kod Bugara je rasprostranjen motiv o nastanku junaka iz kamena koji nosi majka sa sobom itd. V.Čajkanović je ukazao na neraskidivu vezu izmedju svadbenih običaja u Srba i kulta predaka. On je uočio da se iza raznovrsnosti svadbenih obreda krije uvodjenje mlade u novu kultnu zajednicu, koje se sastoji iz tri dela: otpuštanje iz ranijeg kulta - sprovodjenje u novi dom - uvodjenje u novi kult. Osnovni smisao tih ritualnih postupaka- smatrao je on - leži u obezbeđenju pristanka predaka, zaštitnika kuće, na proširenje zajednice. On je takdje uočio da glavnu ulogu u tom uvodjenju igra svekrva. Drugi momenat iz svadbenih običaja, koji pominje i Čajkanović, ali je više na njega ukazao Tihomir R. Djordjević - tiče se zaštite mladenaca od nečiste sile. Ni jedan ni drugi istrazivač ne ukazuju na moguću vezu između predaka i nečiste sile, kao i to na koji način mlada i mladoženja dolaze u kontakt s njima, kada se zna da postoji prekidnost između živih i mrtvih, kao i prostorno-vremenska razdvojenost ljudi i nečiste sile. Sa pouzdanjem se moze tvrditi da se ta veza uspostavlja u prvom polnom kontaktu mlade i mladoženje. Deflorisanje mlade značilo je otvaranje puta u svet predaka i neposredan dodir sa njima, jer se ženski polni organ asocira s jamom, bezdanom, a time i s "kapijom" za onaj svet. Zato se u narodnoj zagoneci mlada naziva pracjepaca a mladoženja pracijep (koji pravi procep, koji otvara oštrim i tvrdim oruđem): "Pracjepaca i pracjep, medju njima lijep cvet" (mladenci i kum). Primoravanje žene na polne odnose naziva se razbijanje. Pridavanje značenja prvom polnom kontaktu kao otvaranju puta do svojih predaka neminovno je bilo vezano sa potrebom da mlada bude prvoskinja, odnosno nevina, u protivnom, drugi rod je preko nje vec ostvario kontakt sa drugim, nepoznatim i možda opasnim precima. U takvim slučajevima mlada je vraćana uz pogrde u svoj rod, a svadba prekidana. Pri povratku svojim roditeljima ona je u juznoj Srbiji nosila u ruci razbijeni krčag, čime je na simbolicki način iskazivana ideja da ona nije "cela". Ako je porodica mladoženje odlučila da prihvati takvu mladu, bila je dužna da na ritualan nacin javno objavi da ona nije nevina. Takvo obnarodovanje jednako je dužnosti glasnog obaveštavanja javnosti u slučaju kada se dete rodi u kosuljici, jer se smatra, ako se to ne učini, da će ono sigurno postati veštica ili veštac. Glasno obaveštavanje javnosti na neki način se shvata kao "osvetljavanje", "otkrivanje", "zvucno obeležavanje prostora", upravo sve ono što je suprotno uslovima u kojima "boravi" nečista sila, pa je to i oblik njenog teranja iz te sredine. Inače, javno iznošenje lascivnosti u drugim prilikama naziva se tamnost, a ljubavni prestup-tmast.
Znači, mladoženjin prvi polni kontakt s mladom na simboličan način predstavlja otvaranje kapije htonskog sveta, a time i pojavu rizičnosti, za njega, njegovu porodicu i širi kolektiv - da ce sa tog sveta nekontrolisano doći opasna demonska sila. Zato se u vreme svođenja mladenaca određenim obredima, propraćenim bukom i galamom predupređuje mogućnost njene pojave. Mladenci iz tih razloga prve ili prve tri večeri ne ostavljaju se potpuno sami. U nekim krajevima (npr. u Levcu), postojao je prislušnik, ili glumac, koji se prikradao prozoru loznice gde spavaju mladenci prve tri večeri. U okolini Petrovca, u Bosni, svadbari koji prave buku i galamu oko mladoženjine sobe nazivaju se vukovi. Uzevši da su vukovi "čuvari" granice divljeg i socijalnog prostora i da su protivnici nečiste sile, razumljiv je i magijski postupak njihovog prikazivanja u ovoj prilici. Osim polnog kontakta, kao "probijanja" puta do htonskog sveta, a time i povoljnog načina da nečista sila preko mlade prodre u mladoženjin prostor, treba uzeti u obzir da njeno dovođenje u novi rod predstavlja i oblik "probijanja" granice divljeg i socijalnog prostora a time i mogucnost da nečista sila i na taj način uđe sa njom.
Drevan simbolička predstava o muškom polnom organu kao "probijaču" i ženskom kao "bezdanu" ukazuje da su oni samo uslov začeća, koje se shvata kao dar htonskog sveta. U isto vreme, ti delovi tela, simbolizirajući na makro planu mesto dodira ovozemaljskog (ljudskog) i onozemaljskog (seni pokojnika) - dobijaju obeležje nečistih i zato podležu određenim tabuima, tj. njihovo pokazivanje i upotreba kontrolisani su pravilima zajednice. Ovakvu potrebu izazivao je strah od mogućeg neregularnog odnosa živih i mrtvih, kao i od nekontrolisanog prodora zlih duša odnosno nečiste sile kroz ženski "bezdan". Posto se nečista sila u prostornom deljenju sveta smesta izmedju živih i mrtvih, onda je mesto njenog boravka na makro planu upravo u bezdanu (koji može biti iskazan i kao pećina, tamna suma, kolovrat reke, bunar, itd.). Bezdan može biti ždrelo i utroba aždaje. Ljudi koje ona guta, prema narodnoj pripoveci, kasnije se pokazuju zatvoreni u podzemni prostor ispod vodenice. Na simboličkom planu odgonetanje može biti shvaćeno kao otvaranje bezdana. Zato nije slučajno podudaranje lascivnog ponašanja za vreme pokladnih obreda sa zagonetanjem.

NAZAD