Priroda mora ponovo da napreduje - čak i na račun ljudskih bića. Ako ne preduzmemo mere za zaštitu Prirode, i učinimo je ponovo naprednom i zdravom, onda neće biti nikakve vredne budućnosti za život.

    Mi smo izgubili naše poštovanje za Prirodu - izgubili smo taj balans, tu harmoniju sa Prirodom, i to razumevanje Prirode koje obogaćuje naše sopstvene živote. Mi moramo da prihvatimo kao osnovni princip da Priroda često mora da dođe pre profita, pre zapošljavanja, pre izgradnje kuća, pre razvoja i pre nas samih, kao ljudskih bića. Inače ćemo, zbog kratko ročnih ciljeva, uništiti naš sopstveni život - uništavajući baš ono što nam daruje život i što nas održava zdravim i jakim. Mi smo zaboravili, u našem egoizmu, da mi jesmo Priroda - mi smo rođeni  da rastemo i zatim da umremo, tako da bi bilo obnove, promene i rasta; mi smo rođeni da širimo i da skupljamo našu životnu snagu, našu energiju života, tako da Priroda i sam kosmos mogu da se šire i rastu.

    Zaboravili smo i to - pošto smo i mi Priroda - da smo i mi podložni zakonima Prirode. Zaboravili smo čak i da je najosnovniji zakon Prirode biti zdrav, vitalan i jak; a zatim rasti, širiti se i propagirati našu sopstvenu vrstu, našu sopstvenu rasu. Mi smo zaboravili u našem prenaseljenom, bučnom, materijalističkome svetu na vrednosti i neophodnost prirodne tišine koja se nalazi jedino u Prirodi. Prestali smo da osećamo ili da bar budemo svesni samog duha Prirode; duh koji potrebujemo da osećamo, da ga iskusimo ponovo i ponovo, a da bi bili zdravi i civilizoani. 

    Mi moramo da prihvatimo - baš kao što su naši preci prihvatali - da nije sav ljudski život vredan postojanja; da ono što je važno jeste vitalnost, odvažnost, genije, trijumf volje  nad teškoćama, a ne tek puki ljudski brojevi. Apsolutna većina “ljudskih bića” na ovoj planeti trenutno su sasvim bezvredni - u stvarnosti oni su višak. Ovaj parazitski višak ostećuje zdravlje Prirode, baš kao što štete zdravlju, vitalnosti ljudskog života koji  je vredan življenja, i koji uistinu poseduje genije, koji imaju civilizovane vrline časti, idealizma i dužnosti prema narodu. Većina ovih bezvrednih bića neće ni sada, niti pre, niti će ikada, postati, evolucioni korak napred ka višem životu. Oni neće nikada ostvariti trijumf volje nad teškoćama zbog toga što njima, sasvim prosto, nedostaje stvaralački kapacitet; oni su kao vaške koje sisaju krv više naprednih ljudi koji poseduju geniji i jak karakter. Ova bezvredna većina samo uzima; ona ništa ne stvara kao što se njeni članovi ne žrtvuju sami za dobrobit evolucije. Ova bezvredna većina je degenerična i pod-ljudska; nedostaju im one karakteristike koje jednu osobu čine civilizovanom - a to su: čast, idealizam i dužnost. I kao takvi, ti paraziti trebaju biti uklonjeni; oni bi trebali biti istrebljeni, baš kao što se parazitske napasti istrebljuju ili bi trebali da se prepuste nestanku na prirodan način, baš kao što bi zasigurno nestali kada bi naprednije rase delale na zdrav i prirodan način i kada bi povukle svoju pomoć koje sada daju i koju su davali ovim parazitskim pod-ljudima koji se sada razmnožavaju u nenormalno velikom broju.

    Poznata je činjenica da narod, rasa, ljudi uopšte zahtevaju određenu količinu “životnog prostora” da bi bili zdravi, da bi napredovali i da bi rasli kao što trebaju da rastu. Kada nemaju dovoljno životnog prostora, onda prirodni balans koji je neophodan jeste izgubljen, i takav narod postaje nezdrav. Kada narod ima dovoljno životnog prostora, on živi u harmoniji, i u ravnoteži sa Prirodom: on je pun vrlina i on je jak, i takav narod može da se razvija ka višem nivou.

    Prirodna ravnoteža je ostvarena kada jaka, razumna, inventivna i herojska rasa ili narod koji  se povećavaju u svome broju traži nove zemlje, novi životni prostor. Prirodno je i neophodno je za zdrav narod koji se širi da traži novi životni prostor - jer ako oni ne potraže nove zemlje, novi životni prostor, onda je njihova prirodna zdrava vitalnost izgubljena i započinje propast. Oni više ne napreduju kao što bi trebali da evoluiraju - u karakteru, u snazi, u vitalnosti, u inventivnosti, u genijalnosti. Prirodna ravnoteža - imerativ neophodan za buduću evoluciju - je povraćena kada takav jak, karakterni, inventivni i herojski narod trijumfuje nad ostalima, dominira nad njima i kolonizuje njihovu zemlju. Prirodna ravnoteža je ostvarena kada višak, manje napredne i tako pod-ljudske populacije umire ili je poubijana preko zaraza, gladovanja, rata i prirodnih uzroka kao što su poplave ili zemljotresi. Gorka je istina današnjice da se napredni narodi ovog sveta - i same Prirode - polagano uništavaju od strane ovih neproduktivnih pod-ljudskih masa. Umesto evolucije ovih naprednih ljudi, imamo de-evoluciju, i to zbog nedostatka životnog prostora, zbog nedostatka zemalja u kojima se napredni ljudi mogu sami naseliti, razvijati i rasti još više napred. Naša planeta prosto nemože da izdrži povećanje ljudske populacije koja se dešavala i još uvek se dešava. Pod-ljudska većina pljačka i rastura našu planetu Zemlju: oni uzimaju životni prostor i resurse koji su potrebni naprednim rasama.

    Ono što treba da se desi je da kreativni, jaki, napredni ljudi bezobzirno osvoje i kolonizuju ostale zemlje, brišući bezvredne gde god stignu. Oni koji trijumfuju mogu imati životni prostor koji im je preko potreban.

    Ako za trenutak pogledamo zemlju kao što je to naprimer Britanija, lako je razumeti šta se tu dogodilo i šta se događa. Za zemlju veličine Britanije (a to je: Engleska, Vels, Škotska i Alster) maksimalno održiva zdrava ljudska populacija je oko 100 miliona stanovnika. Onda je tu dovoljno prostora za Prirodu da se rasprostire, i da se narod raširi u ravnoteži sa Prirodom. Da bi bili zdravi, svaka osoba iz naroda potrebuje svoju sopstvenu teritoriju, svoju ličnu zemlju - bar najmanje jedan hektar - baš kao što treba da bude i puno neobrađene zemlje, prirodnih oblasti sa šumama, močvarama i dolinama. Kada se populacija zemlje proširi na maksimalni nivo, onda novi životni prostor mora da se pronađe.

    Sadašnja populacija Britanije je trenutno preko 55 miliona ljudi. Svakog dana desi se nešto novo, negde, sa sve više i više uništene Prirode. Za zdrav narod, za razvijajući narod, odgovor nije rasno samoubistvo sa “kontrolom rađanja”. Takva “kontrola populacije” kod napredne rase je protiv same Prirode. Napredna rasa - tvorac i držalac civilizacije kao što je naša Arijevska rasa - treba i mora da raste u svome broju, jer to je ono što Priroda želi i namerava; to je imperativ evolucije, promena ka višem postojanju.                                  

Napisao: David W. Myatt

NAZAD