|
Današnje napredovanje genetike postavlja pred
nama neke teme za ozbiljno razmišljanje i sa naše kao Rasonalističke tačke
gledišta neodobravanje.
Koje su koristi od genetike?
Da spreči pojavljivanje nekih urođenih anomalija. Zar te anomalije nisu potrebne
prirodi, zar ih priroda ne stvara namerno a i odbacuje putem prirodne selekcije
i borbe za opstanak.
Mi činimo najgori mogući greh ali ne prema sebi ili prema nekom umišljenom bogu
već prema nečemu šta je iznad svega, prema Prirodi, ne dozvoljavajući joj da
radi na svoj način, i to na ovaj najgori mogući način mešajući se direktno i
ispravljajući sa namerom i ciljem njene proizvode i šeme. To teoretski znači da
se putem genetske modifikacije mogu dobiti ljudi koji će biti poslušni, mnogo
fizički jaki, okretni, pa i inteligentni i da su povrh svega ROBOVI koji će
služiti svojim gospodarima, uglavnom ljudi sa pojačanim genom za povlađivanjem a
poboljšanim drugim genima. Dobiće se ljudi nalik onom šta je Hrišćanstvo težilo
da stvori tokom hiljada godina – kvalitetni robvovi.
Mi činimo taj greh jer se ne bunimo. Barem još uvek dok nismo genetski
programirani što će naše buduće generacije sigurno biti. Jer smo mi jedni od
poslednjih izdanaka slobodnih ljudi koji će biti prirodni sa našim ličnim
instinktima i osećajima a ne nekim programiranim od strane (ne kao što su sada
neki programirani od socijalnih inžinjera već od strane) genetskih inžinjera.
Mi se moramo vratiti prirodnom načinu, i nastaviti evoluciju koja je stala pre
hiljadu godina. A tu evoluciju možemo samo nastaviti pomoću jedinog puta koji
poznaje Prirodu i teži da ide njenim putem a to je Rasni Nacionalizam. Pa makar
se on i ne sviđao nekima u potpunosti (a to se može desiti samo onima koji žive
veštački i programirano ili onima koji ne pozanju dovoljno taj put) činjenica je
da je taj put jedini put kojim se mora ići.
Ako ne idemo tim putem mi ćemo učiniti Oholost prema Prirodi i bićemo kažnjeni
od nje, ne kao Rasa ili Rase, već će ona nemilosrdno kazniti sav život na
zemlji. Za prirodu nije ništa milion godina ona će jednostavno resetovati sve i
počeće od početka sa nekim novim ribonukleinskim lancem i za novih milion godina
proizvešće nove vrste verovatno slične nama koje neće učiniti Greh ka njoj i
koje će nastaviti sa njenim veličanstvenim radom. Samo što će tada stvoriti još
jače jedinke nego one što su sada, koje će smeti da stanu u njenu odbranu i da
nastave sa njenim radom, a ne patetične gmizavce koji (znaju istinu i ne pronose
je dalje što je još gore od toga da neznaju i da ne rade) su povlađeni
samozadovoljstvima i koji nisu spremni da stanu ne samo za odbranu nekih
ličnosti pa makar oni bili i naši veliki heroji već za odbranu same PRIRODE.
Gledano sa tačke realnosti mi u ovoj borbi i nemamo šta da izgubimo jer mi i
ovako gubimo veoma brzopleto sve što je Priroda stvarala eonima, mi možemo samo
da dobijemo ako se borimo, jer ako se ne borimo izgubićemo Prirodom datu
raznolikost koja se ogleda u Rasama i kulturama koje su te rase stvorile. A ako
se borimo u ovoj našoj borbi mi se borimo direktno za samu Prirodu i tim smo
njen deo i njen prikaz i ako se zaista borimo svom našom snagom onda smo njen
pokušaj da krene opet posle hiljadu godina napred ka svom neminovnom toku. Ili
sada ili za par miliona godina će Priroda nastaviti dalje, na nama je da
odlučimo. Jer se mi ne borimo za nas pa ni naše potomke već za samu Prirodu,
odbacimo okove i pođimo napred ka novom svetlu ka svetlu novog nadčoveka koji je
stvoren od Prirode a ne od genetskih inžinjera i njihovim apstraktnim principima
i mišljenjima o tome da “tako treba” da bude i izgleda novi čovek, već ka čoveku
izvajanom borbom i prevazilaženjima.
Priroda nam je dala sve, dala nam je velike heroje kojim imamo da se divimo i
kojima mi, i to svako od nas, treba da teži ne samo da sustigne u njihovim
delima već i prestigne.
Svi naši heroji nisu bili ništa posebno, bili su od istog materijala kao i mi,
ali su gradili sebe putem dela volje, a i sama volja se trenira i nadograđuje, i
mi možemo nadograditi sebe ako se trudimo da težimo za početak ka njima a
kasnije kada ih prestignemo na našem veličanstvenom putu dalje da postavljamo
nove granice. Ka kojima će ići naši potomci.
Za nas nema nemogu jer nije to da li nešto
možemo ili ne možemo to je nešto što moramo zbog njenog veličanstva Prirode.
|
